Вести

БРАНКО СУВАЈЏИЋ, НАЈБОЉИ СТУДЕНТ У ИСТОРИЈИ ВЕТЕРИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

БРАНКО СУВАЈЏИЋ, НАЈБОЉИ СТУДЕНТ У ИСТОРИЈИ ВЕТЕРИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

ПОНОС РОДИТЕЉА, ЦЕЛОГ СРЕМА И СРЕДЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ "СТЕВАН ПЕТРОВИЋ - БРИЛЕ"


Чињеница да је Бранко Сувајџић (24) из Бешенова завршио Факултет у року и то са чистом десетком вредна је сваког помена и хвале. Међутим, оно што Бранково школовање на једном од најтежих српских факултета чини додатно значајним, јесте податак да је овај млади Бешеновац уједно постао други по реду најбољи студент у целокупној историји свог факултета и најбољи студент у својој генерацији. Пре њега све десетке имао је тек један студент који данас стоји за професорском катедром која, надамо се, очекује и нашег Бранка.

 - Рад се увек исплати и ту нема посебног рецепта и савета, осим можда да се мора волети оно што се учи и студира јер, у крајњем, као зрели људи управо оно што студирамо прихватамо као животно опредељење – прича Бранко.

Породици и Срему на част

 

Остати у Србији

  Своје школовање најбољи студент ветерине, започео је у Основној школи Јован Поповић у Сремској Митровици, након чега је уписао Средњу пољопривредну школу у Руми - ветеринарски смер, одакле је отишао Београд. С обзиром да је дете са села, како сам истиче, од малих ногу гајио је велику љубав према животињама којима је решио да се у потпуности посвети.

- За мене није било другог избора. Волео сам животиње, данас их волим и стално сам са њима. Током студија које трају пет година, постепено сам се окретао ка изучавању хигијене и технологије намирница и тиме ћу се, надам се бавити и у будућности, каже Бранко и додаје: - Конкурисао сам за докторске студије и очекујем да се то позитивно реши до краја октобра. Планови су ми да након завршених докторских студија, ако буде прилике, останем на факултету и посветим се примарно науци, ако не, онда бих потражио практично запослење, али немам намеру да одлазим из Србије. То многима делује невероватоно, тим пре што је, генерално говорећи, ветерина у Србији тренутно у лошем стању, јер је из године у годину све мањи животињски фонд, тако да се ветеринари окрећу ка, како ми то кажемо, „мањој пракси“, односно ка кућним љубимцима, јер је то услед смањења сточног фонда развијеније него „велика пракса“ на селу.

Поништио деветку

Бранко Сувајџић био је стипендиста Фонда „Атанасије Стојковић“, као и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Својим радом, како сам каже, обезбедио је себи и својо породици колико – толико јефтиније школовање доказавши да се ради и труд увек исплате.

- Иако сам све давао у року, немогу рећи да је било лако. На свакој години има бар по један испит који је тежи од осталих и око њега се морате добро потрудити. Никада нисам пао на испиту, али се зато десило да сам предпоследњи поништио јер сам добио деветку и било ми је заиста криво. С обзиром да су рокови око конкурисања за докторске студије били тесни, размишљао сам шта да радим, али сам ипак поништио оцену и решио да покушам опет. Био је у питању испит „Законски прописи у ветеринарској медицини“ и цео је факултет је брујао да сам поништио деветку, тим пре што је испит заиста тежак и што се то код нас на ветерини веома ретко дешава. На дан полагања, колеге су се скупиле и са великим нестрпљем ишчекивале да виде шта ће бити. На крају је све било како сам желео, тако да се дотатни труд исплатио - закључује Браноко уз напомену да највећу захвалност дугује својој породици и то пре свега мајци Душанки, оцу Душану и сестри Верици који су га, како наводи, увек подржавали.

С. Лапчевић                

Вест преузета из Сремских новина, 23. октобар 2013.                                              


facebook

http://www.poljskolaruma.edu.rs/templates/shape5_vertex/images/fb_icon_20.png